Bioskop Cinema Zrenjanin- repertoar

Kapacitet bioskopa je 254 (sedišta) posetioca, a u okviru jedinstvenog prostora uz bioskop posluje i prodavnica DVD-a i ugostiteljski objekat CINEMA CAFFE.

Filmovi na velikom platnu u gradu Bečkereku, a kasnije Petrovgradu i Zrenjaninu, prikazuju se u kontinuitetu od 1896 godine. Ova delatnost je prolazila različite faze uspona i padova ali je 90-tih godina prošlog veka, nakon pojave videorekordera, kompjutera i za vreme ratova, sankcija i opšteg gubitka standarda i svih vrednosti u društvu na ovim prostorima, do te mere urušena, da je praktično početkom 21. veka ova delatnost  u Zrenjaninu zamrla. Jedini preostali bioskop u gradu «BALKAN», u sastavu dp «BANAT FILM»-a, u koji se godinama nije ništa ulagalo, poslovao je u krajnje otežanim uslovima. Više desetina godina stara tehnika nije mogla da zadovolji ni minimum zahteva koje su pred nju postavljali najnoviji filmovi tako da su i distributeri filmova počeli da gube interes za ovu sredinu. Zastarela i prevaziđena tehnika, propala sedišta, dotrajale instalacije, veoma loše grejanje u zimskom periodu i gotovo nikakva ventilacija u letnjem preiodu, nezadovoljno osoblje kojem mesecima nisu isplaćivane zarade, samo su neke od odlika koje su «krasile» bioskop u koji je sve manje gledaoca dolazilo.

Početkom 2003. godine, zbog nagomilanih dugovanja, «BANAT FILM»-u je pretila blokada i lividacija. Za jedini preostali bioskop niko nije iskazivao interes, a gradske vlasti okupirane mnogobrojnim drugim, prečim problemima, problem opstanka bioskopa u gradu nisu ni pokušavale da reše.

U tim uslovima, rukovodstvo «BANAT FILM»-a je, očajnički, tražilo spas u jedinom tada mogućem rešenju u vidu dokapitalizacije. Jedino je «IMPEL» i njegov vlasnik prepoznao sopstveni interes u ovom pozivu i sredinom 2003. dokapitalizacijom postao suvlasnik 25% udela u «BANAT FILM»-u. Ova dokapitalizacija je samo ublažila probleme i sprečila likvidaciju firme. Ozbiljnijem rešavanju problema nije se moglo  pristupiti bez potpune vlasničke transformacije i ozbiljnih ulaganja. Iščekivanje dugo najavljivanog izlaska na javnu prodaju preostalog dela društvenog kapitala se oteglo u toku 2003. kada se zbog velikih problema u državi sa privatizacijom značajno usporilo. Dalja ulaganja nisu bila moguća obzirom da država nije dozvoljavala dokapitalizaciju nakon koje bi postala manjinski udeličar. Vreme je proticalo i da bi se izbegla ponovna situacija u kojoj bi se «BANAT FILM»-u i bioskopu pretilo potpunim gašenjem, vlasnik IMPEL-a odlučuje da investira u potpuno novi bioskop u zakupljenoj sali u zgradi bivšeg Komiteta Saveza komunista.